luda trka za srecom

Dobrodošli na moj blog... Man besitzt nie etwas wirklich. Nur eine Zeitlang bewahrt man es auf. Ist man nicht fähig, es wegzugeben, wird man selbst festgehalten. - Anthony de Mello, Wer bringt das Pferd zum Fliegen?

11.07.2012.

zalost, cemer i tuga

Nikada i nikome se ne ponovilo!

22.06.2012.

Oplakah...

Muz mi se jako trudi da nauci nas jezik. Nabavio je neke knjige i CDs. Aktivan je, ne stidi se da prica i  koga god upozna sa nasih prostora, pokusava sa njim da komunicira na nasem jeziku.
Tako je simpatican kada prica na nasem i cesto me nasmije do suza.

U firmi u kojoj radi ima par radnih kolega sa nasih bivsih prostora. Redovno prebace koju.
Danas mu je jedan dobacio - samo jedes - vidjevsi ga kako po ko zna koji put jede.
A on je njemu odgovorio - puno radim, puno jebem - na nasem.

Rekla sam mu da se ne sekira, da nije strasno i da mu je u svakom slucaju bolje da puno jebe, nego da puno jede. :)

29.02.2012.

vic

Dobio mali Mujo jedinicu iz bošnjačkog. Pita ga stari:
- Pa sto, bolan?
Kaze:
- Pa, fulo sam temu?
- Kako, ba, fulo temu, de da vidim sta si to piso.
I pocne da cita: \"Izadjem ja jutros iz kuce, kad tamo govno, zuto govno. Cije li je govno pitam se ja, zuto, garant je Hajrino, ona je zuta. Idem malo dalje, kad crno govno. Hm, cije li je crno, ma mora da je Omerovo, on je crn. Nesto dalje, proliv. Sta je sad, ciji je proliv, ma garant je Husin, on je sav nako ko proliv...\"
-Pa bolan Mujo, sta ti je, samo o nekim govnima pises, jesil ti zdrav, bogati, koja je tema bila? -Pa, "U velikoj nuzdi se poznaju prijatelji\"

17.01.2012.

bosanska hrana u Americi

12.01.2012.

Selma

Predivno...

09.11.2011.

dobra fora :)

28.10.2011.

...

Sve ređe se usuđujem da izgovorim reči, jer uvek znače drugo nego što ja to želim.

Miroslav Mika Antić

05.09.2011.

...

Dugotrajno robovanje i rđava uprava mogu toliko zbuniti i unakaziti shvatanje jednog naroda da zdrav razum i prav sud njemu otančaju i oslabe, da se potpuno izvitopere. Takav poremećen narod ne može više da razlikuje ne samo dobro od zla, nego i svoju spostvenu korist od očigledne štete.
Ivo Andrić
18.08.2011.

...

24.07.2011.

...

U tekstu koji prenosimo sa Peščanika, beogradska publicistkinja Biljana Srbljanović komentira reakcije na 'propali' koncert Amy Winehouse na Kalemegdanu 18. jula. Proročanski tekst, u kojem Srbljanović kaže da "Beograd, nažalost, nije razumeo da je prisustvovao dirljivom trenutku istorije", objavljen je mjesec dana prije smrti Amy Winehouse.

Piše: Biljana Srbljanović

Nož u srcu    

Ama, šta ste hteli? "Dobro veče Beograde, idemooo, ruke gore?!" Je l bi vam to bio "nastup"?

Kao prvo, Amy Winehouse nije pevačica. Svetlana je pevačica. I kod nje je, na ispraćaju za mardelj, publika sto posto bila "ispoštovana". Amy je, naprotiv, boginja, biće iz svemira, što posrće pod teretom života, a Beograd, nažalost, nije razumeo da je prisustvovao dirljivom trenutku istorije. Amy je vrhunska umetnica, u dugom nizu autodestruktivnih genija, nije rođena i ne postoji da bi Dulić pleo nogicama, a VIP pokazao šta je juče učio na času engleskog. Ona se upalila, sama od sebe, i sada nestaje pred našim očima, isparava, topi se, pretvara u atomski broj 79. Hejtovati nastup je kao kad bi prisustvovao trenutku u kojem Van Gog sebi seče uvo, a tebi bed, jer ti prska limfu na irise. Kvari ti dekoraciju i baš fine one boje. Ili kad bi tražio da ti vrate pare, jer ti je Captain Kelly prekinuo koncert u New Havenu.

Noćas je Beograd video istoriju, youtube sa "Just Friends" treba predati u arhiv MSU, da se čuva kao vredan dokument. Mene sve ovo podseća na "The Last Sitting-u" Bert Sterna, poslednju seansu fotografisanja Merilin Monro, samo nekoliko nedelja pred njenu fizičku smrt. Fotografije je naručio Vogue, i objavio ih dan nakon njene smrti, i na njima se vidi sve: i zašto je živela i zašto je umrla, sav njen užas i lepota, i sasvim svež ožiljak od operacije žuči i strašna tuga tog blistavog bića. Merilin se, tokom slikanja, nekoliko puta toliko napila, da je sate prespavala i ti su trenuci najdirljiviji. Posle je lakom za nokte žvrljala po negativima koji joj se nisu dopali, i te su slike najlepše. Mrzeti noćašnju Amy je isto kao kad bi u fotošopu obrisali rez na stomaku Merilin. Jer bi ti se potpisan print na zidu gajbe baš lepo slagao uz Poltronu Frau, ali ti je ožiljak baš onako bljak.

U kakav blaziran mejnstrim se ovaj grad pretvorio? Kakav nepodnošljiv linč svih medija jednog genija na kolenima, kakva sabornost u šutki, i svi su tu, kao kod Konuzina na žuru. Šta je lakše od toga? Ništa. A šta je teže? Život sav.

Dobro veče Atina. Dobro veče Njujork. "Well, I'm the Crawlin' King Snake/ And I rule my den", ko to ne razume, ništa ne razume. U stvari, ipak razume nešto: "Dobro veče, Ofenbah."

PS: Nisam rok kritičar, niti je ovo prikaz koncerta. Ja ulažem u Amy, tako što kupujem karte, da ima za šta ona hoće. Poslednji put sam je čekala u Parizu, kad je bend sa scene objavio da neće doći. I ovaj put sam kartu uredno kupila, al sad ja nisam došla. Znala sam šta je alhemija i da će se evaporirati. Ko je išao da đuska, taj je promašio događaj. Amy je kometa. Mogla bi si zabosti olovku u srce, prosuti ga preko scene, da li bi te to zadovoljilo? It's only rock and roll, but I like it.

http://radiosarajevo.ba/novost/59305/biljana-srbljanovic-o-amy-winehouse


Stariji postovi

luda trka za srecom
<< 07/2012 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031

crtač

grafika

moda

drvo

chocolat

jadran

pjesnik

Brojač posjeta
62267

Powered by Blogger.ba